Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да је Узвишени Аллах забранио Себи неправду, те ју је учинио забрањеном и Својим робовима, па немојте један другоме неправду чинити. Такође, обавестио нас је Узвишени Аллах и да су сви Његови робови у заблуди осим оних којима Он подари да кроче правим путем. Ко буде тражио од Аллаха да га упути на Прави пут, Аллах ће га упутити. Осим тога, сви су људи сиромашни и у нужној потреби за Аллахом у свим стварима. У складу са тим, ко затражи од Аллаха да му испуни неку потребу, Он ће му је испунити. Аллах нам казује и да Његови робови чине грехе даноноћно, а Он им опрашта када Га они замоле да им опрости. Осим тога, они не могу ничим да Аллаху наштете или да Му какву корист прибаве. Када би сви људи имали срце најбогобојазнијег човека то ништа не би увећало Аллахову власт. Такође, када би сви људи имали срце најпокваренијег човека то ништа не би умањило Аллахову власт. Сви су људи слабићи и у потреби за Узвишеним Аллахом у сваком времену и месту, а Он је независан о било коме. Када би сви људи и џинни, од првог до задњег, стали на једно место, па Аллаху дову упутили, Он би им свима удовољио и то не би умањило оно што је код Њега ни онолико колико одузме игла од мора када се у њега замочи. То све указује на потпуну независност Аллаха Узвишеног. Из овог хадиса такође закључујемо да Узвишени чува и пребројава сва дела која Његови робови чине, те ће их за њих обрачунати на Судњем дану. Ко нађе добро и награду нек Аллаху захвали на успеху у покорности Њему Узвишеном, а ко нађе казну и зло, нека не кори никога осим своје душе која га је наводила на зло.