Посланик, мир над њим, обавестио је о свом узвишеном положају код Аллаха Узвишеног, достигавши највиши степен љубави, као што је то постигао и Ибрахим, мир над њим. Због тога је порекао да има неког присног пријатеља мимо Аллаха, јер је његово срце испуњено љубављу према Аллаху Узвишеном. Да је имао присног пријатеља међу људима, то би био Ебу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њиме. Затим је упозорио на прекорачење дозвољених граница у љубави, као што су то учинили Јевреји и Хришћани са гробовима својих посланика и добрих људи, док их нису претворили у божанства којима су се клањали мимо Аллаха. Они су градили богомоље и храмове на њиховим гробовима. Посланик, мир над њим, забранио је свом уммету да поступају на исти начин као они.