Аиша и Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, нам казују да када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био на смртној постељи стављао је платно на своје лице, па када би му било тешко дисати ради смртних мука, лице би откривао. У таквом тешком положају, Посланик је призвао Аллахово проклетство на јевреје и хришћане, те да буду удаљени од Његове милости, будући да су градили богомоље на гробовима њихових веровесника. Да то није толико опасно, Посланик то у оваквој прилици не би споменуо. Ради тога, нама је забрањено да опонашамо хришћане и Јевреје по овом питању и наређено нам је да затворимо све путеве који воде ка ширку.