Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, даје нам дефиницију забрањеног оговарања, а то је да се спомене муслиман који је одсутан по ономе што он не би волео да се спомене, свеједно радило се о његовим особинама или физичком изгледу. Према томе, оговарање би било на пример, када би неко за некога казао да је ћорав, варалица, лажљивац и тако даље. Уколико се то не би налазило при том човеку, онда се то сматра потварањем које је теже од оговарања.

• Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на леп начин подучава асхабе тако што им пре појашњења поставља питања.
• Асхаби су такође имали лепо понашање према Посланику будући да су одговарали: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају.”
• Када човек не зна одговор на неко питање, треба да каже: „Аллах најбоље зна.”
• Шеријат посвећује пажњу друштву тако што се штите права његових чланова и тако што се одржава њихов међубратски однос.
• Оговарање је забрањено осим у неколико случајева када се ради о већој користи. На пример: отклањање неправде тако што ће онај коме је неправда учињена споменути онога ко му је учинио неправду, пред оним ко му ту неправду може отклонити. Као пример се може навести и саветовање када се неко жели оженити, када неко жели да ступи у неки трговински однос или када неко жели да се пресели на неко место, па се распитује о комшијама.

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Šerjiatski adabi (način ponašanja)
4. Pravila ponašanja prlikom govora i šutnje
5. 圣训

• Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“
• Ништа теже на ваги на Судњем дану неће бити од лепог карактера, а Аллах заиста презире неморалника и развратника.“
• „Заклињање може помоћи у продаји робе, али уништава благослов у зарађеном добитку.“
• „Бог Узвишени каже: ‘Син Адамов ме вређа када псује време, а ја сам време; у Мојим су рукама све ствари, Ја смењујем ноћ и дан.’“