Ибн Мес'уд нас обавештава да их је Аллахов Посланик подучио хутбетул-хаџе, а она се изговара приликом отпочињања говора као на пример приликом склапања брачног уговора, приликом џуманске хутбе (проповед петком) и тако даље. Ова хутба садржи величанствена значења. Наиме, она указује да Узвишени Аллах заслужује да Му се припишу све врсте похвале, те се у њој од Њега тражи помоћ и опрост и ни од кога другог. Осим тога, у њој се само Њему утиче од свих зала. Након тога, Посланик нас је обавестио да је упута у Аллаховим рукама. Кога Он упути нико га у заблуду не може одвести, а кога Он у заблуду одведе нико га не може упутити. Потом, говори нам се о сведочењу да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и Посланик. На крају, ова хутба завршава се ајетима у којима нам се наређује богобојазност, која се огледа у чињењу оног што нам се наређује и остављању оног што нам се забрањује ради постизања гледања у Аллахово лице. Ко буде тако поступао, имаће као награду исправност добрих дела и говора, биће му опроштени греси, имаће (духовно) леп живот на овом, и ући ће у Рај на оном свету.