Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом клањао сабах намаз (јутарњу молитву у рану зору) на Худејбији, селу близу Мекке, након кишне ноћи. Када је завршио молитву, људима се окренуо и обратио питавши их: „Да ли знате шта је ваш Господар рекао?” „Аллах и Његов Посланик најбоље знају”, одговорише асхаби (другови Аллаховог Посланика). Рекао је: ,,Узвишени појашњава да људи могу бити верници и неверници када је посреди падање кише. Они који потврде да је киша пала јер је Аллах тако одредио као вид благодати и милости, такви верују у Аллаха, Створитеља, који свиме управља, те не верују у звезде. А што се тиче онога ко изјави да је киша пала услед те и те звезде, такав не верује у Аллаха, већ верује у звезде. Дакле, то је мали ширк јер је човек тиме звезди приписао да је узрок падања кише, а Аллах је није учинио узроком за то, ни са шеријатског аспекта, а нити са космичког. Међутим, уколико би неко веровао да су падање кише и остале временске прилике узроковане померањем звезда у смислу да то све звезде саме по себи регулишу, то је велики куфр (неверство) који изводи из вере ислама.