Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је замолио свога стрица Ебу Талиба у смртним мукама да изговори: „Нема истинског бога мимо Аллаха”, како би се тиме заузео за њега на Судњем дану. Међутим, он то није прихватио бојећи се да ће га Курејш грдити говорећи: „Он је примио ислам само због страха од смрти и слабости!” Осим тога, казао је Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Да није тога, унио бих ти радост у срце са тим сведочењем и испунио бих ти жељу.” Узвишени Господар је тада објавио ајет у којем назначава да Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, не може никоме да подари упуту. То само Аллах може и нико други, а Посланик може само да људима појашњава и да их подучава истини.