Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, нам преноси део намаза који је клањао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Он нам каже, наиме, да након што би Посланик донео почетни текбир, донели би и они, након што би он донео текбир за руку', донели би и они, те тако важи и за прву сеџду, за повратак са сеџде, за другу сеџду, за повратак са ње, те за устанак на трећи рекат након седења и првог тешеххуда. Тако би поступали током целог намаза, а када би се враћао са руку'а, Посланик би казао: "Семи' Аллаху лимен хамидех“, а потом би стојећи изговорио: "Раббена лекел хамд.“ Затим се Ебу Хурејре, након обављеног намаза, обратио присутним, казавши: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја међу вама најсличније Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обављам намаз. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“