Једном приликом, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је седео са својим асхабима па је казао: „Доћи ће време када ће људима бити одузето знање.” Зијад бин Лебид ел-Енсари, Аллах био задовољан њиме, се зачудио, те је упитао Аллаховог Посланика: „Како ће знање нестати и од нас бити одузето?! Ми учимо Кур'ан, а подучићемо га и нашим женама и деци, па ће га наша деца подучити њиховој деци.” Изненадивши се, Посланик му рече: „Изгубила те мајка, Зијаде. Убрајао сам те у учене људе града Медине!” Потом му је скренуо позорност на то да се нестанак знања не манифестује губљењем Кур'ана, већ се манифестује тако што се неће поступати по знању. Јевреји и хришћани имају Теврат и Инџил, али им то не користи. Они, наиме, не раде по ономе што знају.