Неки је човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек казао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, га је укорио због тога и скренуо му је позорност да повезивање Аллаховог хтења са хтењем било којег Његовог створења са везником "и" представља мали ширк. Муслиману није дозвољено да се тако изражава. Потом га је упутио на правилан исказ: "Оно што само Аллах хоће.“ Потребно је, наиме, Аллахово хтење посебно издвојити и ничије друго хтење не доводити у исти контекст са Његовим.