Осман еш-Шехам и Феркад ес-Сабахи упитали су Муслима, сина угледног асхаба Ебу Бекрета, радијаллаху анху, да ли је чуо од свог оца хадис од Посланика, алејхисселам, о смутњама и сукобима који ће се десити међу муслиманима. Он је одговорио: „Да, Посланик, алејхисселам, обавестио је да ће после његове смрти доћи смутње. У тим смутњама онај ко мирно седи и не учествује у њима бољи је од онога ко у њима ходи, али не тражи их нити се интересује за њих. А онај ко у њима ходи бољи је од онога ко ка њима жури, тражи их и учествује у њима.“ Затим је Посланик, алејхисселам, упутио оне код којих се појави смутња у њиховом времену и месту да, ако нађу склониште, прибегну њему. Ко има камиле које пасу, нека оде својим камилама; ко има овце које пасу, нека оде својим овцама; а ко има земљу и поље, нека се врати на своју земљу. Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако неко нема уточиште у облику камила, оваца или земље?“ Рекао је: „Нека узме своје оружје, сломи га и онеспособи, а затим нека бежи и спаси себе и своју породицу, ако може да се спасе.“ Затим је Посланик, алејхисселам, три пута рекао: „Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан да учествујем са једном од страна или група, па ме неко удари мачем или ме погоди стрела и убије ме?“ Рекао је: „Онај ко те убије понеће свој грех и твој грех и биће на Судњем дану од становника ватре.“