Од Убаде ибн Самита, радијаллаху анху, који је учествовао у бици на Бедру и био један од вођа у ноћи на Акаби, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао док је око њега била група његових другова: „Дајте ми завет да нећете приписивати Аллаху судруга, да нећете красти, да нећете чинити блуд, да нећете убијати своју децу, да нећете износити лажне оптужбе, и да нећете непослушни када вам се нареди добро. Ко од вас буде држао до овог завета, његова награда је код Бога. А ко учини нешто од овога и буде кажњен на овом свету, та казна ће му бити откуп за грех. Ко учини нешто од овога, а Аллах му то прикрије, његов случај је у Аллаховм рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га.“ Тада смо му дали присегу на то. صحيح - متفق عليه
explain-icon

解释

Убаде ибн Самит, радијаллаху анху, који је био међу учесницима велике битке на Бедру и један од вођа свог племена који су дошли да положе заклетву и дају подршку Аллаховом Посланику, алејхисселам, у ноћи на Акаби, код Мине — док је Посланик још био у Меки пре сеобе у Медину — пренео је да је Посланик, алејхисселам, седео међу својим друговима и затражио од њих да му дају завет у погледу одређених ствари: Прва ствар: да никог поред Аллаха не обожавају, ни у ком смислу. Друга ствар: да не краду. Трећа ствар: да не блудниче. Четврта ствар: да не убијају своју децу из страха од сиромаштва или кћери из страха од срамоте. Пета ствар: да не измишљају лажи. Шеста ствар: да не буду непослушни Посланику, алејхисселам, када им нареди оно што је добро. Ко остане постојан у том завету и придржава га се, његова награда ће Аллах наградити. Ко учини нешто од споменутог — осим многобоштва — и буде кажњен због тога на овом свету, извршење казне биће му искупљење и тиме ће му грех бити опроштен. А ко учини нешто од тога, а Аллах му то сакрије, његов случај је у Божијим рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га. Сви присутни су му на томе дали присегу.

explain-icon

fawaed

  • Објашњење садржаја прве заклетве на Акаби у Меки, пре него што им је борба постала обавеза.
  • Ес-Синди каже: „Речи 'оно што је добро' значе да је свака његова наредба добра и да не може бити лоша. Те речи су подсетник на разлог за обавезу послушности и да нема послушности створењу у ономе што није добро. Такође, то указује на то да је при заклетви потребно условити послушност у добру, а не у свему уопштено.“
  • Мухамед ибн Исмаил ет-Тејми и други су рекли: „Убиство је посебно наведено у вези са децом, јер је то и убиство и прекид породичних веза, па је забрана тога посебно наглашена. Такође, овај поступак је био распрострањен међу њима, као што је било укопавање живих девојчица и убијање синова из страха од сиромаштва. А могуће је и да су деца посебно поменута јер се не могу сама бранити.“
  • Учењак ен-Невеви каже: „Из уопштеног значења овог хадиса се изузима оно што је речено у ајету: „Заиста Аллах не опрашта да му се неко приписује за судруга“, па ако се отпадник убије због свог отпадништва, та смрт му не може бити откупљење за грех.“
  • Кади Ијад каже: „Већина учењака сматра да су фиксне шеријатске казне (хадд) откупљење за грехе.“