Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обратио се својим асхабима држећи говор састављен од пет потпуних реченица, и то: Прва: да Узвишени Аллах не спава. Друга: да је сан немогућ за Њега, због савршенства Његове Самопостојаности и Вечног Живота. Трећа: да Он, Узвишени, спушта и подиже вагу (мерило) у складу са делима Његових робова која се уздижу к Њему, као и у складу са опскрбом која се спушта на земљу. Тако Он, Узвишени, смањује (ограничава) опскрбу ономе коме хоће, а повећава и обилно је дарује ономе коме хоће. Четврта: Њему се уздижу дела која Његови робови учине током ноћи пре дела дана који следи, и дела која учине током дана пре ноћи која долази након њега. Анђели чувари уздижу се са делима ноћи након што она прође, на почетку дана, а са делима дана након што се он заврши, у први део ноћи. Пета: Застор Узвишеног, који спречава створења да Га виде, јесте светлост или ватра. Када би га открио, сјај Његовог Лица би спалио све до чега допре Његов поглед међу Његовим створењима. „Сјај Његовог Лица“ означава Његову светлост, величанство и блиставост. Суштина ових речи је да, када би Узвишени Аллах, отклонио застор који спречава створења да Га виде, та би светлост и сјај Његовог Лица сагорели све што Његов поглед обухвата, а Његов поглед обухвата сва створења, јер су Његово знање и вид свеобухватни.