Муслимани су давали зекатул-фитр у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, и у време праведних халифа након њега за мале и велике, у износу од једног са'а хране. Неки од темељних делова њихових оброка су били јечам, суво грожђе (зебиб), суви дуготрајни сир (екит) и хурме. Износ са'а је четири мудда, а један мудд је количина која стане у две шаке просечног човека. Када је Муавија, радијаллаху анху, дошао у Медину као халифа, и када је пшенице из Шама било у изобиљу, одржао је говор и рекао: „Сматрам да два мудда шамске пшенице (пола са'а) одговарају једном са'у урми.“ Људи су то прихватили. Ебу Сеид ел-Худри, радијаллаху анху, је рекао: „Што се мене тиче, ја ћу га увек давати (зекат) онако како сам га давао у време Посланика, алејхисселам, све док сам жив.“

• Ебу Сеид ел-Худри, радијаллаху анху, рекао је: „Што се мене тиче, ја ћу га увек давати онако како сам га давао у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, докле год сам жив.“
• Свака храна која је погодна за људе испуњава услов за зекатул-фитр, а ова четири вида хране су посебно споменута јер су то биле основне намирнице у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем.
• Давање нечега осим хране, попут новца и кованица, не испуњава услов за зекатул-фитр.
• Имам ен-Невеви је у свом коментару на Муслимов Сахих рекао: „Када се другови Посланика (сахаби) разиђу у мишљењима, не може се рећи да је мишљење једних приоритетније од мишљења других, па се враћамо на неки други доказ. На основу проучавања хадиса и аналогног расуђивања, нашли смо да вањско значење хадиса и аналогија указују да је услов један са'а пшенице као и код осталих намирница, па је неопходно ослонити се на то.“
• Ибн Хаџер је рекао: „У хадису Ебу Сеида види се његова снажна посвећеност слеђењу Суннета, те избегавање да се прибегне иџтихаду у присуству јасног текста. У поступку Муавије и сагласности људи с њим види се допуштеност иџтихада, што је похвално, али када постоји текст, такав иџтихад је неоснован.“