Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да ће муслимани победити Јевреје на дан битке на Хајберу и то путем човека којем ће он дати бајрак, односно заставу коју војска користи као свој знак распознавања и симбол. Једна од особина тог човека јесте да он воли Узвишеног Аллаха и Његовог Посланика, те да га воле Аллах и Његов Посланик. Асхаби су заноћили с питањем: ко ће добити тај бајрак, надајући се да ће баш свако од њих имати ту почаст и одлику. Када је свануло, отишли су до Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, надајући се да ће управо они добити ту одлику. Тада је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитао где се налази Алија б. Еби Талиб, Аллах био задовољан њиме? Неко је рекао да је болестан и да има болове у очима. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је некога по Алију, па када су га довели, он је пљуцнуо у његове очи својом часном и чистом пљувачком, те му је проучио дову, након које је Алија оздравио. Он му је тада предао бајрак и наредио му да крене благо и смирено, док не дође до непријатељских утврда. Прво им треба понудити ислам, па ако се одазову, онда их треба обавестити о њиховим осталим дужностима. Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио вредност позивања у ислам и да је ономе ко буде узрок нечије упуте то боље него да има црвене камиле које су тада биле највреднији арапски иметак, које би дао као милостињу.