Енес ибн Малик, нека је Аллах задовољан њим, приповеда да је он, заједно с другим младићем сличних година, пратио Аллаховог Посланика, алејхисселам, када би излазио ради физиолошке потребе. Са собом су носили штап с оштрим врхом, сличним копљу, који је служио као параван — или да се на њега окачи покривка, или као преграда коју би ставили испред Посланика током обављања молитве. Такође су носили малу кожну посуду с водом. Када би Посланик завршио, један од њих би му додао посуду, па би се он очистио водом.