Аллахов Посланик, алејхисселам, срео је Ебу Хурејру, нека је Аллах задовољан њим, на једном од путева Медине. Ебу Хурејра је у том тренутку био џунуб, па из поштовања према Посланику није желео да седи с њим нити да разговара у таквом стању, мислећи да је нечист. Зато се неприметно удаљио, окупао се, а затим се вратио и сео. Посланик га је тада упитао: „Где си био?” Ебу Хурејра му је објаснио своју ситуацију — да му је било непријатно да седи с њим док је у стању џунублука. На то се Аллахов Посланик, алејхисселам, зачудио и рекао му: „Верник је чист и не може бити нечист — ни жив ни мртав.”