Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио заветовање, а то је да се човек обавеже на нешто чиме га шеријат не дужи. Поред тога, казао нам је и да се њиме не може ништа ни одоцнити ни поранити, те да се једино шкртица њиме користи будући да он свакако ради само оно што му је обавезно. Усто, заветовање му неће допринети ништа друго мимо онога што му је свакако одређено.

• Заветовање није прописано, али ако би се неко заветовао то би му било обавезно да уради осим ако се ради о греху.
• Разлог забране заветовања јесте то што оно не доноси добро. Заветовањем се не може спречити оно што је Аллах одредио, а исто тако, оно је забрањено како онај који се заветује не би помислио да је нешто остварио путем заветовања. Аллах је, наиме, независан од тога.
• Ел-Куртуби је рекао: "Забрана се односи на то да неко каже: ‘Ако Аллах излечи овог болесника, на мени је да уделим толико и толико.’ Разлог забране је тај што чињење добрих дела зависи о остварењу тог циља којег човек има. Из тога је очито јасно да он не жели да се приближи Узвишеном Аллаху добрим делима, већ жели један вид компензације. Дакле, ако му не буде излечена та особа, он неће ни уделити иметак. Ово је показатељ шкртице који ради добра дела само ако ће заузврат добити неко овосветско добро.“