Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, нам казује да је једном приликом дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са неколико припадника његовог племена. Имали су за циљ, наиме, да затраже од Аллаховог Посланика да им дадне камиле за јахање како би учествовали у борби. Посланик се заклео Аллахом да нема никаквих камила да им дадне.“ Потом су се вратили, те су се задржали одређено време док Аллаховом Посланику нису стигле три камиле. Тада им их је послао, па су они једни другима казали: „Аллах нам неће дати берекета у овим камилама с обзиром да се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, заклео Аллахом да нам не може приуштити камиле.“ Вратили су му се и упитали га о томе. Посланик им рече да им је то заправо Аллах дао. Он, нека је узвишен, их је тиме опскрбио, а Посланик је само посредник у томе. Након тога Посланик им је скренуо пажњу рекавши: „Тако ми Аллаха, када се закунем Аллахом, иншаллах, да нешто урадим или не, а потом видим да је нешто друго боље и вредније, урадићу то што је боље, а оставити оно на шта сам се заклео, те ћу се искупити за заклетву.“

• Дозвољено је заклети се иако нико од човека не тражи да се закуне, како би се нешто нагласило, макар се тицало и будућности.
• Дозвољено је казати 'иншаллах' након заклетве. Када се то каже, уз испуњење свих услова, човеку неће бити обавеза да се искупи уколико заклетву прекрши.
• Подстицај на то да се прекрши заклетва уколико човек има прилику да уради оно што је боље, а усто потребно је и да изврши искуп.