Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису појашњава ствари које ако се ураде представљају ширк, а то су: Прва: Рукје су (научавање или лечење изговарањем одређених речи) говор којег су изговарали многобошци из предисламског доба а које садрже ширк. Друга: Записи (амајлије). То су ствари које се окаче деци, животињама и другим бићима и предметима са убеђењем да оне штите од урока. Трећа: Тивеле. Они се праве како би један супружник заволио другог. Ко уради једну од ових ствари, починио је ширк будући да сматра да су оне узрок нечега што није потврђено да је узрок, ни путем шеријата ни путем искуства. Пример узрока који је потврђен шеријатом (Објавом) јесте учење Кур'ана, а пример узрока чија је делотворност потврђена искуством јесу лекови. Ове узроке је дозвољено користити под условом да се верује да су они само узроци, а да су корист и штета у Аллаховим рукама.