Неки је човек из Неџда дошао Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, коса му је била рашчупана, а глас повишен. Асхаби нису разумели шта говори, све док се није приближио Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и упитао га о дужностима у исламу. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочео је са намазом, рекавши му да је обавеза клањати пет намаза током дана и ноћи. Човек упита: "Да ли ми је поред тих пет намаза обавеза клањати нешто друго?“ Одговорио му је: "Није ти обавеза ништа осим ако желиш да клањаш неке добровољне намазе.“ Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао да му је обавеза постети месец рамазана. Човек је упитао: "Да ли поред рамазана морам постети неке друге дане?“ А Посланик му је рекао: "Не мораш да постиш ништа мимо рамазана, осим добровољно.“ Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, споменуо зекат, а човек га је поново упитао да ли поред тога мора још у нешто издвајати свој иметак, па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао да не мора осим ако то жели добровољно. Након што је чуо од Посланика исламске дужности, окренуо се и Аллахом заклео да ће те дужности извршавати, не додајући ништа на њих, нити од њих одузимајући. После је Посланик рекао: "Ако је овај био искрен, онда ће успети.“