Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је неки пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па му је рекао: "Упути ме на дело путем којег ћу ући у Рај, ако га будем радио.“ Посланик му одговори: "Обожавај само Аллаха и немој Му приписивати друга, обављај прописане молитве, удељуј обавезни зекат и пости месец Рамазан!“ "Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, на ово нећу ништа додати“ , одговори човек. Када се окренуо, Аллахов Посланик је рекао асхабима: "Ко жели да види човека који ће бити становник Раја, нека погледа у овог човека!“ صحيح - متفق عليه
explain-icon

解释

Неки је пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тражећи да га упути на дело које ће бити узроком да уђе у Рај. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је скренуо пажњу да улазак у Рај и спас од Пакла зависи о обављању рукнова (темеља) ислама. Неопходно је чинити ибадет само Аллаху и никоме другом, те обављати пет дневних молитви којим је Узвишени обавезао људе током дана и ноћи. Уз то, потребно је и давати зекат којег је Узвишени Аллах учинио обавезним онима којима је намењен. Порвх тога, неопходно је водити рачуна и о посту месеца рамазана. Човек тада рече: "Тако ми Онога у Чијој руци је моја душа, на ова обавезна дела нећу додати ниједно добровољно, нити ћу умањити шта од обавезних.“ Када се човек окренуо, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: "Ко би волео да види човека који ће бити у Рају, нека погледа у овог пустињака.“

explain-icon

fawaed

  • Прво што се истиче приликом исламског мисионарства је обожавање само Аллаха Узвишеног.
  • Приликом подучавања онога ко је тек примио ислам, потребно му је скренути пажњу само на основне обавезне ствари.
  • Потребно је водити рачуна о постепености приликом позивања у ислам.
  • Потребно је да човек настоји научити своју веру.
  • Уколико се муслиман задржи само на чињењу обавезних дела, он ће успети. Но, то не подразумева да се занемарују добровољна дела, будући да она употпуњују недостатке у обавезним.
  • Изричит спомен неких ибадета указује на њихову вредност, али се тиме не жели казати да нема других обавезних дела.