Казали су Усами бин Зејду, Аллах био задовољан њима: „Зар не уђеш код Османа бин Аффана, Аллах био задовољан њиме, па да попричаш са њим у вези са смутњом која је задесила људе, не би ли је угасио?“ Усаме им је рекао да је причао са њим насамо, ради опште користи, и да му није циљ изазивати смутњу. Није хтео, наиме, да јавно прозива владара јер би то људе охрабрило да се осиле према њему. На тај начин, Усама није хтео да отвори врата смутње и зла. Усама је након тога рекао да он владаре саветује насамо, те да се не додворава никоме нити икога лажно хвали. У вези са тим, он нам казује да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао да ће човек на Судњем дану бити доведен и да ће бити бачен у ватру, па ће му сместа црева изаћи у ватру услед силне врућине, а он ће кружити са тим цревима у Ватри као што магарац кружи око свог млина. Око њега џехеннемлије (становници Пакла) ће се сакупити и упитаће га: „Човече, шта је с тобом? Зар нам ниси наређивао (да чинимо) добро, а одвраћао нас од зла?“ Одговориће им: „Наређивао сам вам добро, али га ја нисам чинио, а забрањивао вам зло, али сам га ја чинио.“