До Божијег Посланика, нека су над њим Божији мир и благослов, допрла је вест о томе да су га његови другови често запиткивали, па се наљутио и одржао хутбу рекавши: „Приказани су ми Рај и Пакао. Никада нисам видео више добра него што сам га данас видео у Рају, нити више зла него што сам га данас видео у Паклу. Да сте видели оно што сам ја видео и знали оно што ја знам, како о ономе што сам видео данас, тако и раније, били бисте дубоко уплашени, мало бисте се смејали, а много плакали.“ Енес, радијаллаху анху, рекао је: „Није било тежег дана за другове Божијег Посланика, алејхисселам, од тог дана. Покрили су своје главе, а из њихових носева се чуо звук јецања од снажног плача.“ Тада је устао Омер, радијаллаху анху, и рекао: „Задовољни смо да нам је Аллах Господар, ислам вера, а Мухамед наш посланик.“ Затим је устао један човек и упитао: „Ко је мој отац?“ Посланик му је одговорио: „Твој отац је тај и тај.“ Тада је објављен ајет: „О ви који верујете, не питајте о стварима које ће вам, ако вам се разјасне, донети нелагоду!“ (Ел-Маида, 101.)