Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису обавештава своје асхабе (другове) о највећим гресима, међу којима је споменуо три: 1. Приписивање друга Аллаху (ширк). То значи да се некоме другоме мимо Аллаху усмери ибадет (сваки вид обредословља) и да се неко други поистовети са Узвишеним Аллахом у Његовом божанству, господарству као и Његовим лепим именима и савршеним својствима. 2. Непослушност родитељима која се огледа у сваком поступку и говору који им причињава непријатност. 3. Лажан говор у којег спада и лажно сведочење. То је сваки измишљени говор с којим се жели од некога бесправно узети иметак, насрнути на нечију част и томе слично. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је више пута упозорио на лажан говор желећи да истакне његову опасност и лоше последице које он оставља на друштво, тако да су асхаби казали: "Камо среће да престане,“ из сажаљења према њему и бојазни да га ништа не узнемирава.