share_hadeeth
Рафи' ибн Хадиџ, нека је Бог задовољан њиме, испричао је да су били са Послаником, мир и благослов Божији нека су на њега, у месту Зул-Хулајфа. Људе је задесила глад, па су запленили камиле и овце од мушрика. Пожурили су да закољу и припреме плен пре него што га Посланик подели. Заклали су стоку и ставили месо у котлове, а да претходно нису затражили дозволу од Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, који је био у зачељу групе. Када је сазнао за то, наредио је да се котлови преврну, те је све из њих било просуто. Потом је расподелио плен међу њима, одредивши да десет оваца вреди колико једна камила. Једна камила је побегла, а људи нису могли да је ухвате. Било је мало коња међу њима, па је један човек устрелио камилу стрелом, и Бог је задржао животињу за њих. Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао је: „Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.“ Рекао је Рафи: „Надамо се да ћемо сутра изаћи пред непријатеља, а плашимо се да би клање могло наштетити оштрини нашег оружја, а потреба за клањем је хитна, а немамо нож код себе. Да ли можемо да закољемо шупљим трсним штаповима?“ Рекао је Посланик, нека су на њега благослов и мир: „Шта год пролива крв обилно и натапа је, и при томе се спомене име Бога, једите то, осим зуба и нокта. Објаснићу вам зашто: зуб је кост, а нокат користе неверници из Хабеша, Абесиније.“
