Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је: „Спавала сам поред Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, па сам током ноћи осетила да га нема. Руком сам напипала место где је обично клањао у соби, и затекла га како је на сеџди, с испруженим стопалима, док је изговарао: (Значење дове) - Тражим и молим Те Твојим задовољством да ме заштитиш од Твоје срџбе према мени или према мом уммету, и молим Те Твојим опростом и великом милошћу да ме заштитиш од Твоје казне. - И молим Те Тобом, Твојим својствима величанства, да ме сачуваш, јер нико не може пружити заштиту од Тебе осим Тебе. Нема ни спаса ни уточишта од Аллаха осим код Њега. - Нисам способан, не могу досегнути потпуно набрајање и исказивање Твојих благодати и доброчинстава онако како их заслужујеш, чак и ако дам све од себе. - Ти си Онај који је Себе похвалио хвалом која Ти и доликује, па ко може Теби изрећи хвалу какву заслужујеш?