Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, објашњава да онај ко изговори, након што чује мујезина (по завршетку езанског позива): „Аллаху, Господару овог позива" - односно речи езана којим се позива на обожавање Аллаха и молитву, "потпуног" — што означава потпуни позив у монотеизам и посланство, "и предстојеће молитве" - која ће бити обављена. "подари" - дај Мухаммеду узвишен положај у Рају који припада само њему, нека су на њега мир и благослов Божији, "и врлину" — положај изнад свих створења. "и постави га на похваљен положај" - који заслужује похвалу, што је велико заузимање за људе на Судњем дану, "који си му обећао" - у својим речима: ‘Можда ће те Господар твој уздићи на похваљено место’, што припада њему, нека су на њега мир и благослов.“ Онај ко изговори ову молитву (дову) заслужиће и обезбедиће себи да се за њега заузима Посланик на Судњем дану, нека су на њега мир и благослов.

• Ова дова је прописана да се проучи након понављања речи мујезина, а ко није чуо езан, не треба је изговарати.
• Посебна врлина Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, огледа се у томе што му је дато посредништво (ел-весила), похваљени положај и велико заговарање за људе на Судњем дану у пресуђивању међу створењима.
• Овај хадис је доказ да ће се Аллахов Посланик заузимати за људе, јер каже: „Заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“
• Његово заговарање биће: - за оне који су починили велике грехе из његовог уммета, да не уђу у ватру, - или за оне који су већ ушли да изађу из Ватре, - или да добри уђу у Рај без полагања рачуна, - или за подизање степена оних који су већ у Рају.
• Ет-Тиби је у коментару хадиса рекао: „Од почетка езана до речи ‘Мухаммед је Аллахов Посланик’ представља ед-да'ветут-тамме/потпуни позив/الدعوة التامة (први део дове: Аллаху, Господару овог потпуног позива...).“ Речи „хај'але...“ , односе се на предстојећу вес-салатил-ка'име/и предстојеће молитве (намаза, споменутог у другом делу дове: Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве...)“. Могуће је да се под речју ес-салат/молитва мисли на дову, а под речју ел-ка'име оно што је трајно, као у изразу „قام على الشيء“ што значи да је остао доследан у томе. У том случају, речи „вес-салатил-ка'име“ представљају објашњење савршеног позива. Ипак, најочигледније је тумачење да је „молитва“ оно што се спомиње као обавезна молитва (намаз) на коју се тада позива.
• Ел-Мухеллеб је рекао: „Хадис подстиче на упућивање молбе у временима молитви, јер је то време када је највећа нада да ће молба бити примљена.“

1. 主页
2. Akida (nauka o vjerovanju)
3. Vjerovanje u Sudnji dan
4. Vječni svijet
5. 圣训

1. 主页
2. Islamsko pravo i njegovi principi
3. Fikh obredoslovlja (ibadeta)
4. Prayer
5. Ezan i ikamet
6. 圣训

• Када чујете муезина да учи езан говорите оно што он говори, затим донесите салават на мене
• Неће се покренути човекова стопала на Судњем дану све док не буде упитан о четири ствари: о свом животу – у чему га је провео, о свом знању – да ли је радио по њему, о свом иметку – како га је стекао и у шта га је потрошио и о свом телу, ка...
• „О Билале, причај ми о најнадајућем делу које си учинио у исламу,
• Затим ћете тог Дана о благодатима бити питани сигурно!“