Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавештава о две особине код људи које се убрјајају у дела неверника и сматрају се особинама из периода џахилијета (предисламског доба), а оне су: Прва: омаловажавање (вређање) порекла људи и уздизање (охолост) над њима. Друга: Подизање гласа у тренутку несреће као израз незадовољства према Аллаховој вољи, или цепање одеће услед велике туге.

• Подстицање на скромност и избегавање охолог односа према људима.
• Обавеза стрпљења у тренутку несреће и избегавање незадовољства.
• Ова дела представљају мало неверство, а особа која их чини није нужно и неверник који излази из оквира вере, све док не почини велико неверство.
• Ислам забрањује све што може довести до раздора међу муслиманима, укључујући омаловажавање порекла и друге сличне поступке.

1. 主页
2. Akida (nauka o vjerovanju)
3. Nazivi i propisi
4. Nevjerovanje
5. 圣训

• „Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“
• Између човека и многобоштва (ширка) и неверства је остављање намаза.“
• Он никада у животу није рекао: 'Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!’” одговори Посланик
• Уговор између нас и њих је намаз. Онај ко га остави, учинио је куфр (неверство).“