Посланик, мир над њим, забрањује претераност и прекорачење граница дозвољеног у његовом хваљењу и описивању особинама које су својствене само Аллаху, или тврдњама да он (без Објаве) зна недокучиво, или да се призива заједно са Аллахом, као што су хришћани учинили са Исусом, сином Мерјеминим, мир над њим. Затим је објаснио да је он само роб од Аллахових робова и наредио да о њему кажемо: „Аллахов роб и посланик.“