Ебу Катаде ел-Енсари, нека је Аллах задовољан њиме, тражио је свог дужника који се крио од њега, па га је пронашао. Дужник му је рекао: „Ја сам у тешкој ситуацији и немам новца да ти вратим дуг.“ Ебу Катаде га је питао да ли се заклиње Аллахом да заиста нема новца? Он се заклео Аллахом да говори истину. Ебу Катаде, нека је Аллах задовољан њиме, тада је рекао да је чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, како каже: „Ко жели и радује се да га Аллах избави од невоља, тешкоћа и страхота Судњег дана, нека олакша ономе ко је у тешкој ситуацији, било тако што ће му продужити рок за отплату дуга, било тако што ће му опростити део дуга или цео дуг.“

• Препоручује се продужити рок ономе ко је у тешкој ситуацији до тренутка када буде у могућности да плати, или опростити дуг, делимично или у потпуности.
• Ко олакша вернику једну од невоља на овом свету, Аллах ће му олакшати невоље на Судњем дану, јер је награда сразмерна делу.
• Правило: обавезе су боље од добровољних дела, али понекад добровољно дело може бити боље од обавезе. Опраштање дуга ономе ко је у тешкој ситуацији је добровољно дело, а стрпљење и одлагање захтева за наплату је обавеза. У овом случају, добровољно дело је боље од обавезеног.
• Хадис се односи на онога ко је у тешкој ситуацији, јер такав има оправдање. Међутим, за онога ко има новца, али одуговлачи са плаћањем, Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, је рекао: „Одуговлачење дуга од стране оног ко има је неправда.“