Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења. Затим су после њих долазиле генерације људи који нису чинили оно што су говорили, а чинили су оно што им није наређено. Ко се против таквих буде борио рукама, тај је верник; онај ко се против њих буде борио језиком, верник је; онај ко се против њих буде борио својим срцем, верник је; а након тога нема имана (веровања) ни колико је трун.“ صحيح - رواه مسلم
explain-icon

解释

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио нас је да није било ниједног посланика којег је Узвишени Аллах послао некој заједници пре њега, а да није имао из своје заједнице одабране следбенике, помагаче и искрене борце, који су били прикладни да буду његови наследници; придржавали су се његове праксе и следили његове упуте. Затим, након тих добрих претходника, долазе људи који нису добри; говоре оно што не раде и раде оно што им није наређено. Ко се против њих бори руком, он је верник; ко се против њих бори језиком, он је верник; ко се против њих бори срцем, он је верник; а ко ништа од тога не чини, снашло га је стање у којем нема ни труна веровања.

explain-icon

fawaed

  • Хадис нас подстиче на борбу против оних који се својим речима и делима супротстављају исламу.
  • Када човек дође у стање када ни срцем не презире лоше дело, то је доказ да је његово веровање слабо и да је при крају.
  • Узвишени Аллах олакшао је веровесницима тако што им је дао оне који ће носити њихову посланицу након њих.
  • Онај који жели спас, мора следити веровесничку стазу, јер сваки други пут води у пропаст.
  • Све што више времена пролази од периода у којем су били Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његови асхаби (другови), све је већа удаљеност људи од упуте и све је више оних који следе страсти и уводе новотарије у веру.
  • Хадис нам појашњава степене борбе: Онај ко може, уклониће зло руком, као што су надлежни органи, власт и сл. Уклањање зла речима бива путем појашњавања упуте и позивања њој. На крају, презир срцем бива на начин да се не исказује задовољство оним злом које је присутно.
  • Обавеза наређивања на добро, а одвраћање од зла.