Убеј ибн Кааб, нека је Аллах задовољан њим, пренео је: „Један енсарија био је међу онима који су најдаље становали од Посланикове џамије, али му ниједан намаз није промакао, редовно је долазио на сваку молитву са Аллаховим Послаником, мир над њим. Па му је неко рекао: „Зашто не купиш магарца, којег би јахао по мраку и великој жеги?“ Што не купиш магарца па да на њему долазиш по мраку ноћу, и по врућини дању? Не бих волео да ми је кућа поред саме џамије. Желим да ми Бог упише сваки корак којим пођем у џамију на молитву, и сваки корак кад се вратим кући (као добра дела).“ Када су речи овог човека стигле до Посланика, он је рекао: „Аллах му је све то уписао.“