share_hadeeth
Аллахов Посланик, алејхисселам, испричао је да је међу народима пре нас живео један краљ који је имао чаробњака. Када је чаробњак остарaо, рекао је краљу: „Остарaо сам — пошаљи ми једног младића да га подучим чаролији.“ Краљ му је послао једног младића да га чаробњак подучава. На путу до чаробњака, младић је наилазио на једног монаха и једном приликом је сео с њим и слушао његове речи, које су му се веома свиделе. Од тада је, сваки пут када би ишао код чаробњака, свраћао прво код монаха и проводио време слушајући га. Због тог задржавања чаробњак би га ударао кад год би закаснио. Младић се пожалио монаху, а монах му рече: „Ако се уплашиш чаробњака, реци да су те задржали твоји код куће. А ако се уплашиш својих код куће, реци да те задржао чаробњак.” Једног дана, док је тако путовао, наишао је на велику звер која је препречила пут људима. Рекао је: „Данас ћу сазнати — да ли је бољи чаробњак или монах?” Онда је узео камен и рекао: „О Аллаху, ако је ствар монаха Теби дража од ствари чаробњака, убиј ову звер да би људи могли проћи.” Па је бацио камен, и убио је звер, и људи су прошли. Онда је дошао монаху и обавестио га о томе, па му је монах рекао: „Сине мој, данас си бољи од мене. Далеко си доспео, и сигурно ћеш бити стављен на кушњу. Ако будеш искушан, немој ме одавати.“ Младић је лечио слепе и губаве и лечио је људе од свих болести, Аллаховом дозволом. За њега је чуо један од краљевих блиских људи који је био ослепео. Дошао је младићу сa поклонима и рекао му: „Све ово је твоје, ако ми повратиш вид.“ Он (младић) му рече: „Ја не лечим никога, заиста, Аллах лечи. Па ако поверујеш у Аллаха, молићу Аллаха, и Он ће те излечити.“ Онда је он поверовао у Аллаха, и Аллах му је вратио вид. Затим је дошао краљу и сео код њега као што је раније седео. Краљ га упита: „Ко ти је вратио вид?“ Он (бивши слепац) одговори: „Мој Господар.“ Краљ рече: „Имаш ли ти Господара осим мене?“ Он одговори: „Мој Господар и твој Господар је Аллах.“ Тада га краљ ухвати и наставио је да га мучи све док му није открио младића. Па су довели младића. Краљ му рече: (Краљ је рекао младићу): „Сине мој, твоја чаролија је достигла то да лечиш слепе и губаве, и чиниш (разне) ствари.“ (Младић) рече: „Ја не лечим никога — заиста, Аллах лечи.“ Тада га краљ ухвати и наставио је да га мучи све док му није открио монаха. Па су довели монаха и рекли му: „Одреци се своје вере.“ Али је он одбио. Тада су наредили да се донесе тестера, па су му је ставили на средину главе и расекли га на два дела. Затим је доведен краљев блиски саветник, и речено му је: „Одреци се своје вере.“ Он је одбио, па му је тестера стављена на средину главе и расекли су га на два дела. Затим је доведен младић, и речено му је: „Одреци се своје вере.“ Он је одбио, па га је краљ предао групи својих људи, између тројице и десеторице. Па (краљ) рече: „Одведите га на тај и тај планински врх. Када стигнете на врх, ако се одрекне своје вере, пустите га. Ако не, баците га одозго.“ Па су га одвели и попели с њим на планину. Тада је младић рекао: „О Аллаху, заштити ме од њих како год Ти хоћеш.“ Планина се затресла, па су они попадали. А младић је пешке дошао краљу. Краљ га упита: „Шта је било с твојим сапутницима?“ Он одговори: „Аллах ме је од њих заштитио.“ Тада га краљ предаде другој групи својих људи и рече: „Одведите га и укрцајте у један мали чамац. Када стигнете на средину мора, ако се одрекне своје вере, пустите га. А ако не, баците га у море.“ Одвели су га, а он је рекао: „О Аллаху, заштити ме од њих како год Ти хоћеш.“ Тада се чамац преврнуо и они су се удавили. А младић је пешке дошао краљу. Краљ га упита: „Шта је било с твојим сапутницима?“ Он одговори: „Аллах ме је од њих заштитио.“ Тада младић рече краљу: „Ти ме нећеш моћи убити све док не урадиш оно што ти наредим.“ Краљ упита: „А шта је то?“ (Младић) рече: „Окупи све људе на једном отвореном месту, па ме прикуј за стабло. Затим узми једну стрелу из мог тоболца, стави је у средину лука, и реци: ‘У име Аллаха, Господара младића.’ Потом ме гађај. Ако то урадиш, убићеш ме.“ Краљ је окупио људе на једном месту, прикуцао младића за стабло, узео стрелу из његовог тоболца, ставио је у средину лука, изговорио: „У име Аллаха, Господара младића“, и пуцао. Стрела га је погодила у слепоочницу, између ока и уха. Младић је ставио руку на то место и умро. Људи су тада повикали: „Верујемо у Господара младића! Верујемо у Господара младића! Верујемо у Господара младића!“ Краљу је неко пришао и рекао: „Да ли видиш оно чега си се бојао? То ти се управо догодило.“ (Рекли су му): „Кунем се Аллахом, догодило ти се оно чега си се бојао, људи су кренули за младићем и сви су поверовали у његовог Господара.“ Тада је краљ наредио да се ископају дубоке, дугачке јаме на улазима улица. У њима су запалили велике ватре. Па је краљ рекао: „Ко се не одрекне своје вере, баците га у ватру.“ И они су урадили како им је наредио. Тако су поступали све док није дошла једна жена са својим малим дететом. Застала је, устукнула и није могла да се одлучи да уђе у ватру. Тада јој је дете рекло: „Мајко, издржи — јер си на истини.“
