Посланик, алејхисселам, обавестио је да су Израелићанима управљали њихови веровесници, који су се бринули о њиховим пословима као што то раде владари и управници са својим народом. Када би се међу њима појавила поквареност, Аллах би им послао веровесника који би успоставио ствари и уклонио оно што су променили у прописима. После Аллаховог Посланика, Мухаммеда, алејхисселам, неће бити више посланика који ће чинити оно што су они чинили, али ће бити халифа, и биће их много, а међу њима ће се појавити несугласице и спорови. Асхаби, нека је Аллах задовољан њима, упитали су Посланика, алејхисселам: „Шта нам заповедаш?“ Он је одговорио: „Ако се положи заклетва једном халифи па се појави други и тражи присегу за себе поред постојећег халифе, онда је присега првом валидна и обавезно је испунити је, а присега другоме је неважећа, и њему је забрањено да је тражи. Дајте им њихова права, слушајте их и будите покорни осим у ономе што је грех, јер ће Аллах њих питати и сматрати их одговорнима за оно што чине са вама.“

• Неопходно је да народ има посланика или халифу који ће управљати важним пословима и водити их исправним путем.
• Након нашег посланика Мухаммеда, алејхисселам, нема више веровесника ни посланика.
• Упозорење против побуне против онога ко је добио власт на шеријатски легитиман начин.
• Није дозвољено дати присегу двојици халифа истовремено.
• Велика одговорност имама (владара), јер ће Аллах, Узвишени, испитивати владара о његовом народу.
• Ибн Хаџер је рекао: „Предност вере над овоземаљским пословима, јер је Посланик, алејхисселам, наредио да се владару да његово право због уздизања речи вере и спречавања нереда и зла. Одлагање потраживања сопственог права не значи његово укидање, јер је Аллах обећао да ће га испунити и вратити, макар на будућем свету."
• Ово је један од знакова његове посланичке мисије, јер је након њега, алејхисселам, број халифа порастао, а међу њима су били и праведни и неправедни.