Једном је пред вођу правоверних, Алију ибн Еби Талиба, радијаллаху анху, дошао човек који је био роб. Тај човек је са својим господарем склопио уговор о откупу, по коме је требало да плати одређену суму како би стекао слободу, али није имао новца. Рекао је: „Немам могућности да отплатим оно што дугујем. Помози ми да то измирим, било новцем, било саветом и подучавањем.“ Алија му је одговорио: „Хоћеш ли да те научим речима којима ме је подучио Божији Посланик, алејхисселам? Када би имао дуг велики као планина коју племе Тај назива Сир, Аллах би га отплатио уместо тебе и избавио те из понижења које дуг доноси.“ Потом је рекао: „О Аллаху, учини да ми Твој халал буде довољан, како бих се клонио харама, и Својом добротом учини ме независним од људи.“