Један пустињак је затражио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га подучи неком зикру којег ће изговарати. Посланик му рече да говори: "Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника)“, "Аллаху екберу кебира." (Аллах је највећи) то јесте, Аллах је апсолутно највећи, већи од било чега. "Вел-хамду лиллахи кесира." (Њега много хвалимо) Пуно Га хвалимо због апсолутног савршенства Његових својстава и дела, као и због благодати које се не могу побројати. "Субханаллахи раббил-'алемин." (Узвишен је Аллах, Господар светова) Савршен и узвишен је изнад свих мана и недостатака. "Ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким." (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха, Силног и Мудрог) То јесте, нико не може променити било шта из једног у друго стање ако Узвишени то не дозволи и не омогући. Човек рече: "Овај зикр је за мога Господара. Њему се изражава величање, а има ли шта за мене?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је рекао да учи: "Аллахуммаг-фирли (Аллаху, опрости ми)“, тако што ћеш ми грехе прекрити и отклонити, "Вер-хамни (смилуј ми се)“, тако што ћеш ми пружити дуњалучке и ахиретске користи, "Вех-дини (упути ме)“, то јесте, упути ме на најбоља стања и на Прави пут. "Вер-зукни (и опскрби ме).“ То јесте, подари ми халал иметак, здравље и свако добро.

• У овом хадису имамо подстицај на спомињање Аллаха речима: "Ла илахе иллаллах“, "Аллаху екбер “, "Ел-хамдулиллах “ и "Субханаллах.“
• Похвално је Аллаха спомињати и величати пре упућивања дове.
• Човеку је похвално да упућује Аллаху највредније дове. У то првенствено спадају дове које су пренесене, којима се тражи овосветско и оносветско добро. Но, човек ипак може од Аллаха да тражи шта год пожели.
• Човек се треба потрудити да научи оно што ће му користити на овом и на оном свету.
• Подстицај на тражење опроста, милости и опскрбе. У томе је садржано свако добро.
• У овом хадису истиче се саосећање Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, будући да је свој уммет подучавао ономе што му користи.
• Милост се спомиње након тражења опроста како би духовно чишћење било целовитије. Опрост од греха значи да се они уклоне и да се човек спаси казне, а милост указује на постизање добра и улазак у Рај. Ово је највећи успех!

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Razumijevanje dova i zikrova
4. Poslanikova uputstva vezana za zikr
5. 圣训

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Razumijevanje dova i zikrova
4. Dove utemeljene na vjerskom tekstu
5. 圣训

• „Реци: ‘Аллаху мој, упути ме и учини ме исправним. Упута је као твоје корачање исправним путем, а исправност је као прецизност стреле.’“...
• „Господару мој, тражим од Тебе заштиту од нестанка Твојих благодати, непостојања Твоје заштите, Твоје изненадне казне и Твоје велике срџбе.“...
• „Аллаху мој, тражим од Тебе свако добро, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), оно што знам од њега и оно што не знам, и Теби се утичем од сваког зла, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), онога што знам од њега и оног...
• „Аллахумме инни е'узу бике мин галебетид-дејни, ве галебетил-'адувви, ве шематетил-е'адаи“ - „Аллаху мој, утичем Ти се од тога да ме надвлада дуг, да ме надвлада непријатељ и ликовања непријатеља.“...