share_hadeeth
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је Алији бин Еби Талибу, Аллах био задовољан њиме, да моли Узвишеног Аллаха овим речима: „Аллаху мој, упути ме“, тј. усмери ме и покажи ми Прави пут, као и да учи: „Учини ме исправним“, тј. помози ме и учини ме устрајним и чврстим у свим својим пословима. Упутство значи спознају истине како у детаљима, тако и у целини, те постизање успеха у њеном слеђењу, и формално и суштински. Исправност (ар. седад) значи успех и постојаност у свим стварима, на начин који је исправан и у складу с истином. То је прави пут у говору, делима и уверењима. Да би ова духовна ствар била јаснија кроз оно што је опипљиво, присети се док изговараш ову дову да је упута попут ходања правим путем. Нека твоје срце буде потпуно посвећено док молиш за упуту, исто као што и путник тражи правац и стазу којом ходи. Путник не скреће ни десно ни лево с пута, како се не би изгубио, те како би осигурао своју сигурност и брзо стигао до крајњег циља. Исправност је као прецизност стреле. Када нациљаш стрелу, примећујеш како она брзо стиже до мете и погађа циљ. Стрелац, када циља, усмери стрелу ка мети. На исти начин моли Узвишеног Аллаха, да твоје намере буду попут те стреле – прецизне и усмерене. У твојој дови тражиш врхунац упуте и највиши степен исправности. Нека ти ово значење буде присутно у срцу док молиш Узвишеног Аллаха за исправност, како би твоје намере биле у складу с оним што користиш да би стигао до циља.
