Посланик, алејхисселам, обавестио је да онај ко често проклиње оне који то не заслужују, заслужује две казне: Прва: Неће бити сведок на Судњем дану за народе, сведочећи да су им њихови посланици пренели поруке. Такође, његово сведочење се не прихвата на овом свету због његове грешности, нити ће бити награђен шехидском смрћу – убиством на Аллаховом путу. Друга: Он неће имати прилику да заступа друге на Судњем дану, као што ће верници заступати своју браћу која су заслужила ватру.

• Забрањено је проклињање, а често проклињање спада у велике грехе.
• Казна у хадису односи се на онога ко често проклиње, а не на онога ко то учини једном или слично. Ово такође изузима дозвољено проклињање, које је потврђено шеријатом, као што је проклињање одређених група са осуђујућим карактеристикама, без именовања појединаца. На пример: „Аллах је проклео јевреје и хришћане“, „Нека је Аллахово проклетство на неправеднике“, „Нека је Аллахово проклетство на оне који праве слике“, „Нека је Аллахово проклетство на онога ко чини дело народа Лута“, „Нека је Аллахово проклетство на онога ко приноси жртву неком другом мимо Аллаха“, „Нека је Аллахово проклетство на мушкарце који опонашају жене и на жене које опонашају мушкарце“, и слично.
• Потврда заступништва верника на Судњем дану.

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Razumijevanje lijepog ponašanja
4. Pokuđene osobine
5. 圣训

• Узвишени Аллах даје времена неправеднику, али када га ухвати неће му моћи измаћи
• „Ко пренесе од мене говор за који мисли да је измишљен на мене, онда је он један од лажљиваца.“
• „У Џеннет неће ући онај који преноси туђи говор (како би људе завађао).”
• да су једном приликом били са Омером па је он казао: "Забрањено нам је цепидлачење.“