Посланик, мир и благослов на њега, објаснио је да онај ко једе или пије из заборава док пости, било да је у питању обавезни или добровољни пост, треба да настави свој пост и не прекида га, јер није намерно прекинуо пост. То је, заправо, опскрба коју му је Аллах обезбедио, нахранио га и напојио.

• Ваљаност поста онога ко једе или пије из заборава.
• Онај ко једе или пије из заборава нема грех, јер то није учинио по својој вољи.
• Аллахова милост према Његовим робовима и Његово олакшање за њих, уклањајући тешкоће и оптерећења од њих.
• Постач не прекида свој пост због било ког чиниоца који поништава пост осим ако су испуњена три услова: Први: Да зна да то квари пост, јер ако је незналица, пост му није поништен. Други: Да се сећа да пости, јер ако је заборавио, његов пост је исправан и не мора га надокнађивати. Трећи: Да то учини својом вољом, а не под присилом, односно да унесе оно што прекида пост по свом избору.