Маjка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, пренела је о молитви Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је он отпочињао молитву почетним текбиром, изговарајући: „Аллаху екбер - Аллах је највећи“, и да је започињао учење Кур'ана суром Ел-Фатиха. Која почиње речима: Тебе, Аллаха, Господара свих светова, хвалимо... А када би се прегибао након стајања, није ни подизао ни спуштао главу током руку'а, већ би је држао право и у равни с леђима. Када би подигао главу са руку'а, потпуно би се усправио стојећи пре него што би отишао на сеџду. А када би подигао главу са прве сеџде, није прелазио на другу док се не би потпуно стабилизовао у седећем положају. Он би седео после свака два реката ради учења Ет-Техијјату, говорећи: „Поздрави, благослови и захвале припадају Аллаху...“ Када би седео између две сеџде или на седењу испружио би леву ногу и сео на њу, а десно стопало би држао усправљено. Забрањено је да верник у молитви седи као ђаво, то јест да рашири стопала по земљи и седи на петама, или да положи обе ноге на земљу, испружи их и наслони руке на тло као пас, или пак да рашири подлактице у седећем положају као што то чине дивље звери. Он би завршавао молитву говорећи: „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“, једном на десну, а затим на леву страну.