Зирр бин Хубејш је дошао код Сафвана бин Ассала, нека је Аллах задовољан њиме, да га пита о мeсху (потирању) по чарапама (назувцима). Сафван га упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?‘ Зирр одговори: ‘Дошао сам ради тражења знања.’ Он рече: ‘Заиста анђели шире своја крила за онога ко тражи знање, из задовољства и величања онога што тражилац знања чини.’ Тада Зирр рече: ‘Појавила ми се сумња у вези са месхом (потирањем) по чарапама након обављања велике и мале физиолошке потребе. А ти си од Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, другова, па сам дошао да те питам: Јеси ли чуо да је Посланик о томе нешто споменуо? Сафван рече: ‘Да, наређивао нам је, када смо били на путовању, да не скидамо местве три дана и три ноћи због мале нечистоће, попут велике и мале физиолошке потребе и спавања, осим због велике нечистоће (џунуба), када је скидање обавезно.’ Затим рекох: ‘Јеси ли чуо да је он о томе нешто споменуо у вези са љубављу?’ Он рече: ‘Да, били смо с Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на путовању. Док смо тако били код њега, један бедуин га позва високим тоном: ‘О, Мухаммеде!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му гласним тоном, приближним његовом: ‘Дођи!’ Ми рекосмо бедуину: ‘Тешко теби! Спусти тон, јер си код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а забрањено ти је подизање гласа у његовом присуству.’ Бедуин, због своје грубости, рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу спустити тон!’ Затим је додао: ‘О Аллахов Посланиче, човек воли добре људе, а не чини добра дела попут њих?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’ Зирр рече: ‘Сафван је наставио да нам прича све док није споменуо једна врата за покајање на западној страни (са стране Леванта), која су створена од Аллаха у дан када је створио небеса и земљу. Путник који иде тим путем може проћи ширину од четрдесет или седамдесет година. Та врата неће бити затворена све док Сунце не изађе са те стране.“