Када би улазио у џамију, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, би учио: „Штитим се Аллахом Величанственим", тј. штитим се Аллахом и Његовим својствима; "и Његовим племенитим лицем", тј. лицем Онога Који пуно даје; "и Његовом вечном влашћу", тј. Његовом влашћу над свим створењима; а под вечном влашћу се овде мисли на то да је одувек и заувек; "од проклетог ђавола", тј. онога ко је протеран и удаљен од Аллахове милости. Дакле, Аллаху, сачувај ме од ђаволих злих мисли, његовог завођења и његових корака. Он је узрок заблуде и незнања. Па је упитан Абдуллах бин 'Амр: „Да ли је то хадис у његовој целости?“ „Да“, одговори Абдуллах бин 'Амр. Када ово проучи муслиман пре улакса у џамију, ђаво тада каже: „Он се сачувао од мене цели овај дан и ноћ.“