Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да онај ко ујутро, након појаве зоре, и навече, пре заласка сунца, три пута изговори: (У име Аллаха), тражим помоћ и заштиту од свега што може наудити, (с чијим именом никакво зло неће наудити), ма колико било велико и опасно, (ни на Земљи), нити недаћа која се може појавити из ње, (ни на небесима), нити недаћа која се може с неба спустити, јер Он је Онај који чује све наше речи и Онај који све зна о нашем стању. Ко то изговори увече, неће га изненада задесити несрећа све до јутра, а ко то изговори ујутро, неће га изненада задесити несрећа све до вечери. Тако је преносиоца овог хадиса, Ебана бин Османа, задесила парализа, која је захватила једну страну тела. Човек који је чуо хадис од њега посматрао је Ебана с чуђењем! Ебан му рече: ‘Зашто ме тако гледаш!? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. На дан када ме то задесило, Узвишени Аллах је одредио да не изговорим ове речи, јер ме обузео бес и заборавио сам их проучити.’