Дошла су два човека код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, током Опроштајног ходочашћа, док је он делио зекат, и затражила су да им да део од тога. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, више пута их је погледао како би сазнао њихово стање и утврдио да ли им зекат припада или не? Видео их је као двојицу снажних људи, па им рекао: „Ако желите, даћу вам од зеката, али у њему нема удела за онога ко има довољно новца, нити за онога ко је способан да зарађује. Чак и ако нема новца при себи, али би га могао сматрати богатим, тада такође нема удела.“

• Забрана тражења милостиње за онога ко је богат или снажан и способан да зарађује.
• Основа је да се сматра да онај за кога се не зна да поседује имовину, јесте сиромаштво и да заслужује примање зеката.
• Само физичка снага није довољна да ускрати право на зекат; неопходно је да се томе дода и способност за зараду.
• Онај ко је способан да заради довољно за себе не сме да прими зекат, јер је независан кроз свој рад, као што је богат независан због иметка.
• Величанствена васпитна порука Посланика усмерава муслиманску личност на достојанство, дарежљивост и одбацује тежњу ка узимању, прошењу и лењости.