Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је на путу, у једној бици, заједно са својим асхабима из редова мухаџира и енсарија. Том приликом, један човек из реда мухаџира ударио је својом руком по задњем делу тела човека из реда енсарија. Tада је енсарија узвикнуо: ‘Помозите ми, о енсарије!’, а мухаџир је рекао: ‘Помозите ми, о мухаџири!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чуо је то и упитао: ‘Шта је ово?’ Па су рекли: Један човек из реда мухаџира ударио је по задњем делу тела човека из реда енсарија својом руком, па је енсарија рекао: ‘Помозите ми, о енсарије!’, а мухаџир је рекао: ‘Помозите ми, о мухаџири!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је: „Оставите ову праксу из доба незнања (паганства), јер је она ружна, одвратна и штетна! То је да човек, када га савлада његов противник, позива свој народ да му притекну у помоћ, из незнања и племенске пристрасности, било да је у праву или није.“ Џабир је рекао:„Енсарија је било више када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошао у Медину као мухаџир, а затим се број мухаџира повећао.“ Тада је вођа лицемерства, Абдуллах бин Убејј бин Селул, рекао: „Зар је дотле дошло?! Тако ми Аллаха, ако се вратимо у Медину, јачи ће из ње истерати слабијег.“ Под јачим је мислио на себе и оне који су били с њим, а под слабијим на Посланика, нека су на њега Аллахов благослов и мир, и оне који су били с њим. Тада је Омер бин Ел-Хаттаб, нека је Аллах задовољан њиме, рекао: „Дозволи ми, о Аллахов Посланиче, да одсечем главу овог лицемера.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: „Остави га, да људи не би причали да Мухаммед убија своје следбенике.“

• Забрана ружних обичаја и традиција из доба незнања (паганства), било да су у питању речи или дела, јер је ислам дошао да удаљи људе од тога и да их упути на оно што је за њих исправно и праведно.
• Упозорење на ништавно страначење (партијашење) и опрез од њега, слично опрезу од нечега што је смрдљиво и ружно.
• Забрана свега што изазива непријатељство и мржњу.
• Ен-Невеви је рекао: „Посланиково, нека је Аллахов благослов и мир на њега, називање тога ‘позивом џахилијета’(позивање у помоћ племена) јесте израз његове нелагоде према томе, јер је било од обичаја из доба незнања међусобно помагање по племенима у стварима овога света и њеним интересима. У доба незнања своја права су се узимала преко родбинских и племенских веза, а ислам је дошао да то укине и да спорове решава по шеријатским прописима. Па ако неко учини неправду другом, судија пресуђује међу њима и обавезује га последицама његове неправде, као што је утврђено правилима ислама.
• Ес-Синди је рекао: „Појаснио је да је подржавање некога само зато што је из његовог племена, као што су чинили људи у добу незнања, неважеће и неосновано, те да нема смисла да свако позива своје племе у помоћ. Што се тиче пружања подршке истини, то је обавеза сваком вернику, без обзира на то да ли је та особа из његовог племена или не.
• Простаклук језика и дрскост према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његовим асхабима, нека је Аллах задовољан њима, то је било својствено лицемерима.
• Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, поседовао је изузетну благост и стрпљење на оно што га је сналазило од увреда лицемера.
• Упозорење на свако дело које би могло одвратити људе од прихватања ислама. Због тога се Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уздржао од убијања лицемера, да људи не би рекли: ‘Мухамед убија своје следбенике’.

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Razumijevanje lijepog ponašanja
4. Pokuđene osobine
5. 圣训

• Ко на мене намерно слаже, нека себи припреми место у Паклу.“
• „Ко пренесе од мене говор за који мисли да је измишљен на мене, онда је он један од лажљиваца.“
• „Они који често проклињу неће бити сведоци нити заступници (шефаџије) на Судњем дану.“
• ‘Хоћете ли да вас обавестим о највећим гресима?