Један човек се пожалио Посланику, нека су на њега мир и благослов Божији, да има родбину и блиске сроднике према којима се понаша добро, али они се према њему понашају супротно: он одржава везе са њима и долази им, а они прекидају везе са њим; чини им добро и показује верност, а они му узвраћају неправдом и грубошћу; он их трпи и прашта им, а они га вређају и чине ружне ствари и речима и делима. Човек је питао да ли да настави да одржава везе са њима упркос томе што је описао? Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, одговорио му је: „Ако је заиста онако како си рекао, ти их понижаваш и умањујеш у њиховим сопственим очима, као да их храниш врелим пепелом; због твог доброчинства и њиховог лошег понашања осећају срам у својим срцима. И стално ће бити с тобом Божија помоћ, која ће те подржавати против њих и штитити те од њихове штете, докле год наставиш да чиниш добро, а они да те вређају.“