Посланик, алејхисселам, је сазнао да Абдуллах ибн Амр, радијаллаху анху, пости током целе године без прекида и клања целе ноћи без одмора. Посланик га је одвратио од тога и рекао му: „Некада пости а некада не, и (током ноћи) клањај и одмарај.“ Посланик га је одвратио од непрекидног поста и сталног клањања током целе ноћи, објаснивши му да, ако тако настави, његове очи ће ослабити, а његова душа ће бити исцрпљена и уморна. Онај ко пости током целе године неће добити награду за пост, јер је прекршио забрану, а у исто време није ни уживао у данима којима се не пости јер их је постео. Затим га је Посланик, алејхисселам, упутио да пости три дана сваког месеца, што је еквивалентно посту целе године, јер је сваки дан вредан десет дана, што је најмањи степен умножавања добрих дела. Абдуллах је рекао: „Ја могу више од тога.“ Посланик, алејхисселам, му је одговорио: „Онда пости као Давуд, алејхисселам, што је најбољи начин поста. Он је постио један дан, а други је мрсио, и није бежао када би се суочио са непријатељем, јер му начин поста није ослабио тело.“

• Пост од три дана сваког месеца еквивалентан је посту целе године, јер се за свако добро дело добија десетострука награда, што чини тридесет дана. Стога, ако неко пости три дана сваког месеца, као да је постио целу годину.
• Један од начина позивања ка Аллаху је подстицање људи на дела кроз истицање награде за њихово обављање и награде за истрајност у тим делима.
• Имам ел-Хаттаби је рекао: „Закључак приче о Абдуллаху ибн Амру јесте да Аллах, Узвишени, није обавезао Свог роба да обожава свог Господара искључиво кроз пост, већ и кроз друге облике обожавања. Ако би неко уложио сав свој напор у пост, пропустио би друге облике обожавања. Због тога је боље бити умерен у посту како би се сачувала снага за друге врсте обожавања. На то је указано речима Посланика, алејхисселам, о Давуду, алејхисселам: ‘Он није бежао када би се суочио са непријатељем,’ јер му је прекидање поста дало снагу за борбу.“
• Забрањено је претерано и извештачено упуштање у обожавање Аллаха, а најбоље је придржавати се Посланикове праксе (Суннета).
• Према већини учењака, непрекидан пост током целе године (сијаму ед-дахар) је мекрух, а може бити и харам ако човек тиме претерано оптерети себе, науди свом телу или не жели следити Суннет свог Посланика, алејхисселам, верујући да је неки други начин бољи од његове праксе.