Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наређује онима који се старају о подели оставштине умрле особе да је расподеле међу стварним наследницима који је заслужују, праведно, онако како је то Узвишени Аллах прописао у шеријату. Најпре се дају унапред одређени делови власницима тих делова, како је одређено у Аллаховој Књизи. То су: две трећине, трећина, шестина, половина, четвртина и осмина. Оно што преостане од иметка, даје се најближим мушким сродницима умрлог, који се називају Асабе (наследници по сродству).

• Хадис је темељно правило у подели оставштине (наследства).
• Подела наследства започиње доделом унапред прописаних делова наследницима који на њих имају право.
• Остатак иметка, након исплате прописаних делова, припада наследницима по сродству (Асабе).
• Примењује се начело „Ближи искључује даљег“. Према томе, удаљени рођак, на пример стриц, не наслеђује ако постоји ближи рођак, као што је отац.
• Наследницима по мушком сродству (Асабе) не припада ништа од наследства у случају да прописани делови обухвате целокупну оставштину.