Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошао у Медину, људи су журно кренули ка њему. Један од њих био је и Абдуллах бин Селам, који је био Јевреј, Аллах био задовољан њиме. Када га је угледао, био је сигуран да то не може бити лице лажова будући да се на лицу Аллаховог Посланика могла приметити светлост, лепота и искреност. Прва ствар коју је чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јесте подстицај да људи раде дела која ће бити узроком уласка у Рај. Наиме, споменуо је: 1. Јавно истицање и називање селама ономе кога знаш и ономе кога не знаш. 2. Давање хране, било као вид милостиње, поклона и угошћавања. 3. Одржавање родбинских веза и са очеве и мајчине стране. 4. Ноћни намаз док људи спавају.